О нама

Школа носи назив у част Васи Пелагићу, народном просветитељу и борцу за реформу и унапређење школства.

Васа Пелагић је рођен 1838. године у Доњем Жабару, данашњем Пелагићеву. Потиче из сиромашне сељачке породице. 1851. године одлази у Београд где завршава два разреда гимназије и богословију. Након завршетка богословије 1860. године долази у Брчко и почиње да, уместо као свештеник, ради као учитељ. Ту оснива женску школу, читаоницу и школски фонд. 1863. године напушта Брчко, одлази у Београд, а затим у Москву. На Московском универзитету слушао је предавања из медицине и економије.  1866. године враћа се у Бања Луку и оснива Богословију. Постаје њен наставник и први управник.

Године 1869. турска власт прогнала је Пелагића у Малу Азију. Одатле се уз руску помоћ спасао 1871. године и тада долази у Србију. Учествовао је у херцеговачком устанку 1875. године.

Пелагић је много путовао. Осим у Београду и Москви, боравио је и у Бечу, Пешти, Прагу, Загребу, Софији, Букурешту, Цетињу, Трсту. Умро је 25. јануара 1899. године у затвору у Пожаревцу, осуђен због свог става против тадашњег режима у Србији.

Током читавог радног и стваралачког века, Пелагић је посебну пажњу посвећивао педагошким питањима: васпитању, образовању и народном просвећивању. Пелагић је оштро критиковао тадашњу школу, али је исто тако веома конкретно предлагао шта и како треба радити у настави. Веома је ценио учитељски позив. Често је истицао да је учитељско звање „света и велика дужност“, а да је учитељ пример и „живи образац“ и ученицима и народу.

Његове књиге, популарне у свим српским крајевима, штампане су још за његовог живота у чак 250 000 примерака. Пелагићев „Народни учитељ“ је и данас присутан у многим домовима. Пре просветитељ него лекар, Васа је пре сто година одиграо значајну улогу у повећању културе хигијене на овим просторима, и тако спречио ширење многих зараза, а самим тим спасао много живота.

Био је то живахан човек, румених образа, веселе нарави, здрав, као „од брега одваљен“…Волео је добра јела, али није пио алкохолна пића ни пушио дуван. Уместо обичне кафе, пио је кафу од жира коју је препоручивао свакоме као користан напитак.

Из предговора првом издању „Народног учитеља“:

„Природна смрт долази по неодољивим и вечним законима моћне природе, а болест и сиротиња долазе по незнању и невештини, по немарности и непажњи.“

БИСТРИЈИ ИЛИ ТУПЉИ ЧОВЕК БИВА?

"...Тупљи и тромији човек бива онда, када много спава и кад прекомерно пије шпиритуозна пића, а нарочито ракију и рум, који просто помрчавају паметовање;Кад се много бави по кафанама, механама, собама, канцеларијама и димним и нечистим местима;Кад кога мори туга, брига, нужда, страх, беда, очајање и безнадежност; Кад ко врши дело полне љубави прекомерно и са особама развратним…;…Кад се непрестано ради један исти посао…;Кад ко много мисли једну те исту мисао; Кад ко сувише ради до претераног умора…без довољно одмора;…кад се дуго времена једе једна те иста храна;..кад се не чини промена у животу и раду…." 

(ПЕЛАГИЋЕВ НАРОДНИ УЧИТЕЉ; Васа Пелагић)